O fruli kroz istoriju i frulasima

FRULA


U kolu od kolovođe razigranija
Na svadbi od kuma pijanija
U gori od slavuja raspevanija
Kad u nju svira — srce pastira.


                          Ivan Glišić 

FRULA — ČAROLIJA KOJA SPAJA NEBO I ZEMLJU

Uprkos mišljenju da je frula srbijansko čedo, izum davno upokojenih pastira koji su uživali na šumadijskim pašnjacima, postojanje ovog instrumenta u Kini, Peruu, Rusiji i drugim zemljama širom sveta demantuje naše tvrdnje o svojatanju frule kao nacionalnog instrumenta. Mitsko zaveštanje šumskog i pastirskog božanstva Pana, koji je od nimfe Siringe preobražene u trsku sačinio prvu frulu i odsvirao svoj prvi zvučni san, nastanilo se u duši svakoga od nas.  

FRULA JE NAŠ GENETSKI IMETAK 

Kako objašnjava umetnik Bora Dugić, zvanični srpski kralj frule, instrument koji ga je proslavio i koji je samo voljom neke više sile uspeo da se održi u našoj tradiciji: 

"Mnogo puta ljudi me pitaju da li je frula samo srpski instrument. Odgovaram da nije, jer postoji u gotovo svim zemljama sveta. Ipak, jedno je sigurno: frula je vremenom postala srpski nacionalni instrument. Srbi su je doneli sa sobom kad su došli na Balkan i nikada se od nje nisu odvajali. I kada nam je bilo lepo, i kada nam je bilo teško, frula je bila uz nas da podeli i radost i tugu. Srbi su kroz svoju istoriju gubili i dobijali teritorije, gubili i dobijali ratove, ali taj mali instrument nikada nisu izgubili. Kad je bilo ratno vreme, u ropstvu, daroviti Srbi su na frulici svirali u poluglasu, ali su zato znali i da sviraju kad su bili srećni i slavili pobedu. Ni sreća, ni tuga nisu naš narod odvojili od frule. 

Objašnjavajući da krhka srpska duša drugačije peva na fruli nego neki Peruanac ili Kinez, Dugić kaže da se zbog neslućene čarolije zvuka i emocija koje je na volšeban način u stanju da proizvede, našoj, srpskoj fruli divi i klanja ceo svet. 

"Srpska frula pripada Srbiji, ona pripada svesti, domišljatosti, promišljenosti koja je vezana za srpski narod. Srpski zvuk mora da pripada svakom Srbinu na isti način. Činjenica je da je frula bila nešto što je obeležavalo kolektivno nesvesno stanje, i u njoj je postojao, ali i dan-danas postoji genetski zapis. Druga je stvar što se danas naša genetika i naše stanje svesti usmerava u nekom drugom pravcu ili, možda, pokušava da se briše, ali se zvuk frule kao genetski imetak nikada neće u potpunosti izbrisati iz našeg mozga", tvrdi Dugić i to objašnjava na praktičnom primeru: 

TOPAO, NEŽAN I MEK ZVUK  "Kad sam počeo da nastupam, primetio sam da mala deca koju majke dovedu na koncerte od svih instrumenata zapaze najpre frulu. To nije slučajno. Neki su to pokušali da objasne da malo dete koje još nije prohodalo logično zapaža najpre frulu, jer je i ona mala. Međutim, to nije tačno. Naučno je dokazano da dete ne razlikuje veliki i mali instrument, ono samo prepoznaje zvuk, a to nam je došlo kao kolektivno nesvesno nasleđe. To je Karl Gustav Jung u svojim psihoanalitičkim radovima sjajno objasnio: sve jedinke jednog istog kolektiva prepoznaju iste stvari na sličan način. 

Komentarišući prednosti srpske frule u odnosu na inostrane, naš najpoznatiji instrumentalista na fruli opisuje da je zvuk našeg muzičkog čeda okrugao, mek, topao, nežan, sposoban da dočara i apatiju i euforiju, da vaznese i upokoji, širok kao slovenska duša. 

"Dato nam je da kroz frulu govorimo. Sve ono što nosimo u sebi, sve ono što je utkano u naše biće, frula zvukom dočarava. Ona je spojila nebo i zemlju, živo i mrtvo, muško i žensko, dušu i telo, i takva, čarobna, ne može da dosadi nikome na svetu. Ona govori sve jezike, spaja naizgled nespojivo i radi ono što nikome do sada nije pošlo za rukom: stalno vodi napred.
Frula je, kažu oni koji je vole i koji njenim jezikom govore, promisao Božja koja ljude vodi do vrata raja...

Snežana Milošević | 24.05.2002. | Balkan media 



FRULA je narodni drveni duvački instrument koji je rasprostranjen širom Kosova, posebno poznat kao instrument pastira. Frula ima brojne oblike i nazive: svirala, poj slavuja koji se širi celom zemljom. Veličina frule zavisi od tipova, a kreće se od 18 cm (kratka frula) pa sve do 90 cm (svirala).

Frula se izrađuje od šupljeg drveta, zove, javora, oraha, ali i od metalnih cevi, posebno od mesinga i bronze. Frulu uglavnom koriste muškarci. Repertoar frulaša sastoji se od poznatih melodija za pevanje i igru, solističkih delova uzetih iz ženskih žalopojki itd. Muzičke figure i nazivi delova instrumentala za frulu obično su povezani sa mestima uzgoja životinja.

Zvuk frule se može dobro kombinovati sa zvonjavom medenica goveda tokom ispaše. Često se dve frule udružuju, tako što jedna svira melodiju dok je druga prati.


*

FRULA od drveta koja je veoma rasprostranjena kod Srba zove se najčesce frula. To je svirala sa porezom koji se prislanja na usne. Porez se završava ivicom "bridom" na poledjini frule, gde se seče vazdušni mlaz i stvara ton. Na gornjoj strani frule ima šest otvora za prste, a sa donje strane, kod frula koje se danas izrađuju, postoji još jedan otvor za palac leve ruke. 

Frula ima osnovni i preduvni registar — obim ukupno od dve oktave. Osnovni prstored je durska lestvica. Izrađuje se od jednog komada drveta, ali se danas zbog boljeg usaglašavanja sa drugim instrumentima, frule prave iz dva dela. Za veće frule često se sreće naziv duduk, a za manjeduduče. Najcešće se na fruli svira pratnja narodne igre kolo.
1

"Frula je duvački/aerofoni instrument koji se pravi od jednog komada drveta (uglavnom šljive). Sastoji se iz čepa kojim je instrument zatvoren sa gornje strane (ne u potpunosti s obzirom da mu je odsečen jedan uzdužni deo da bi omogućio prolaz vazduha kroz cev svirale). Na poleđini instrumenta nalazi se otvor sa oštrim bridom koji se naziva vetrilo, a koji seče vazduh stvarajući ton. Na dnu svirale nalazi se rupa koja se naziva oduška. Na prednjoj strani svirale nalazi se šest rupa pomoću kojih možemo izvesti sedam tonova (najčešće tonovi durske lestvice)."


1 Preuzeto sa sajta muzičkog ansambla "Stupovi"

OD LIVADE DO CENTRA "SAVA"

U okviru ciklusa "Koncert petkom", Rastko Jakovljević, apsolvent etnomuzikologije, održao je zanimljivo predavanje o razvoju srpske frule, pod nazivom Od livade do Centra "Sava". Ovo sadržajno predavanje bilo je propraćeno video i audio zapisima koje je mladi istraživač prikupio na terenu, kao i instrumentima o kojima je govorio.

Uopšteno govoreći o muzičkim instrumentima, Jakovljević je podsetio na to da je čovek najpre koristio govor, a potom se izražavao i pomoću instrumenata.

■ Spočetka muzički instrumenti su korišćeni u komunikaciji s višim silama, u sklopu obreda, ali i u signalne svrhe. Frula spada u grupu aerofonih instrumenata i nije svojstvena samo Srbima, već je poznaju svi narodi. Postoje eksponati od kostiju još iz vremena paleolita i pretpostavlja se da su korišćeni u signalne svrhe. Frula je prepoznatljiva na srednjovekovnim freskama, a nalazi se i u zapisima, pričama, bajkama — objasnio je Jakovljević.

Za najraniju etapu razvoja frule na ovim prostorima karakteristična je pojava duge svirale — duduka. Ova gigantska frula bila je vrlo popularna i za nju su karakteristični nejednaki otvori. Repertoar za duduk je bio zabavnog karaktera (čuvanje ovaca, putovanja) i retko se koristio za pratnju igara, ali ima i takvih primera, u šta se publika uverila pogledavši video-zapis. 

Jakovljević je istakao da je bila neminovna promena izgleda frule tokom godina, kao i čovekov odnos prema ovom instrumentu. U drugoj etapi razvoja došlo je do začetka osnovnog tipa frule u Srbiji — varoške ili kratke frule. Pored smanjenja dimenzija, došlo je do proširenja opsega instrumenta i promene registra, a promenio se i kontekst. Frulaši su postali centralne figure igre, tako da se dobra igra nije mogla zamisliti bez sviranja na ovom instrumentu. Poslednja etapa razvoja se odnosi na još veću popularizaciju frule u tzv. neofolk kulturi. Pored klasične frule od drveta, danas se ovaj instrument pravi od različitih materijala, najčešće od metala. Glavni nosioci više nisu seoski muzičari, već profesionalci, poput Bore Dugića, a akcenat je pomeren na individualno izvođenje. Danas se tradicionalno izražavanje spaja s pop muzikom ili tehnom, a mnogi izvođači se okreću i interpretacijama dela klasične muzike. Ipak, sviranje na fruli se neguje najviše u folklornim ansamblima i orkestrima, a ovaj instrument je semantički vezan za srpsko nacionalno biće.


*O FRULI I FRULAŠIMA NEKAD I SAD

"ČUVARI TRADICIJE

Frula je, odvajkada, bila muzički instrument koji simbolizuje univerzalnu harmoniju u prirodi. Naravno, i onu najsuptilniju vezu koja seže još od pastirskih dana Pana, boga pećina i gajeva, koji je zvukom frule uveseljavao bogove, nimfe, ljude... Mnoge legende širom svijeta pominju natprirodne vrline zvuka frule od koje "nastaju lagani povjetarci, pa i feniksi koji odvode par u raj besmrtnika". Frula od trske na kojoj sviraju derviši tokom svojih seansi propraćenih plesom Mevlevija (dreviši obrtači), simbolizuju dušu odvojenu od njegovog božanskog izvora koja se želi njemu vratiti.

Frula je u Srbiji i Crnoj Gori u svoje vrijeme predstavljala centar društvenog, javnog života u seoskim sredinama. Danas nema moba, sjedeljki, prela, ali u staroj Srbiji i Crnoj gori, osim gusala, to je praktično bio jedini oblik javnog života na selu. Čim bi se pojavila frula ljudi bi pjevali. Frula je bila u upotrebi u svim slobodnim, javnim prostorima, u prirodnom okruženju među pastirima, na seoskim saborima, prelima, mobama. Ona je nudila mogućnost ljudima da obogate svoj život. Ona je bila svojevrsni simbol srpskog naroda, sve do nedavnih vremena.

Frula, inače, pripada praktično svim civilizacijama. U različitim varijantama, pripadala je i pripada mnogim narodima, koji joj često pripisuju božansko porijeklo, kakvo nalazimo već u starogrčkoj i egipatskoj mitologiji i u istoriji starih naroda. Pred Muhamedom svirao ju je pastir dok su svi prisutni padali u trans, dok sufiji kažu da su frula i Božji čovjek jedno isto. Ali, gotovo svuda, u graditeljskom, muzičkom, običajnom smislu imala je drugačiji karakter, pa je zato u većim sredinama smatraju dijelom baš sopstvenog, osobenog folklora.

■ Frula je most između vjekova, ali i između naroda Balkana.
Adam Milutinović Šamovac prvi svetski poznat srpski frulaš, rodom iz Dragobraće kod Kragujevca, je sada već davne 1929. godine, od strane Ministarstva prosvjete Kraljevine Jugoslavije proglašen za umjetnika na fruli i kao takav dostojno reprezentovao muzičko blago srpskog naroda u cijeloj Kraljevini i Evropi.

Njegovom sviračkom umijeću tokom evropskih turneja divili su se Ruzvelt, Čerčil, Žozefina Bejker, čuvena šansonjerka i glumica. Milutinović je snimio 12 vinil-ploča na 78 obrtaja u Londonu, 1929. godine, i zapanjio cijelu Evropu, a i šire."  V. Lazarević
Svirale postoje gotovo kod svih naroda na svetu u osnovi su slične našoj svirali, a ono što karakteriše naše prostore, posebno prostore koje naseljava srpski narod, je obilje raznovrsnih oblika svirala.  To su frula (naziv dolazi od rumunske reči fluer), sviraljka, sviralče, sviravka, cevara, covara, duduk, duduče, ćurlik, ćurlikalica i još oko pedesetak naziva i oblika. Svirala je pastirski instrument, koje su izrađivali uglavnom sami pastiri, i prekraćivali sebi vreme uz stado. Često je ukrašavana motivima, koji su rezbareni, paljeni usijanom žicom, izvođeni isprepletanom svetlijom ili tamnijom žicom. Svirale su najčešće solo instrumenti na kojima se izvode melodije narodnih pesama.
  
Biće Vam veoma zanimljivo da pročitate jedan starinski šumadijski recept za izradu frule, ili kako su je često nazivali svirale, jer frule nisu uvek izradjivane iz jednog komada drveta i njegovim uzdužnim bušenjem kroz sredinu...
 
Recept kaže ovako... Potrebno je:

Da se seča grana obavlja u jesen, najbolje u septembar, zatim se krajem zime počinje sa obradom grane čeličnim nožem. Sa grane se najpre skine kora, a zatim se nož postavi u „srce“ grane koja se oštrim udarcem raspoluti na dve polutke. One se preliju mlekom da bi bolje nalegale jedna na drugu, i čvrsto se uvežu upredenom vunom da se ne izviju. Tek na proleće polutke se lepe.

Za pravljenje lepka potrebno je:

Jedno belance, 3-4 čenja utucanog belog luka i smola sa šljive veličina jajeta. To se dobro sve izmeša i premaže prstom duž „rasekotine“. Polutke se zatim lepe pažljivo da se ne pomeraju. Da bi se održala stalna vlažnost drvo se više puta premazuje uljem i sirćetom. Na kraju zaštita svirale vrši se stavljanjem svirale u pečenje, najčešće u ovna da bi se pri pečenju natopila masnoćom.
Ovako izrađene svirale nisu se prodavale, one se ostavljaju u amenet, prelaze sa oca na sina...

Izgled tradicionalne frule

Ovako je na kraju izgledala frula koja je izradjena na takav način.

GREETINGS video, for our English speaking buyers:

Dragan Jovanović

graditelj frula

www.frula.info - on Facebook
Svakog prvog vikenda u mesecu Dragan dolazi u Beč

        Beaver / Dabar :o)

QR Code of www.frula.info
QR Code of www.frula.info
Frula - F - u ekskluzivnoj drvenoj kutiji
Frula - G - u ekskluzivnoj kutiji obloženoj plišom
Frula - C - drvo sljiva - sa metalnim prstenovima
Frula - D - dvodelna, obložena celuloidom - sa metalnim bridom
Frula - unutrašnjost - metalna cev
Frula - D - dvodelna u ruci
Frula - D - profesionalna - Foto 2
Frula - D - profesionalna - Foto 3
Frule - razne - www.frula.info
Frula - D -  jednodelna presvucena celuloidom
Frula - D - dvodelna u standardnom polozaju
Frula - D - profesionalna - Foto 1
Frula - D dvodelna - kada se izvuce malo
Frula - D - dvodelna - foto 1
Frula - C - profesionalna - dvobojna
Frula - D - jeftinija
Frula - Sava Jeremić - identična kopija - E tonalitet
Dvojnice - okovan nausnik - majstorski rad
Frula - D jednodelna - farbana u crno sa 3 metalna prstena
Frula - Sava Jeremić - identična kopija štima - "visoko E" - u ruci
Frula - C dvodelna, delimicno presvucena
Frula - Sava Jeremić - identična kopija štima - "visoko E"

 

"Što su gusle zimi za ognjišta, to je frula leti za plandišta." 

      stara srpska izreka

 

ŠKOLA GUSALA

(OSNOVE GUSLANJA)

GUSLE - LEKCIJA 1

Odguslajte prvi ton.

Dragan Jovanović

graditelj gusala

www.frula.info

www.frula.info

www.frula.info

NAŠA ADRESA:

21000 Novi Sad

Vase Pelagića 3

sprat II, stan 9

(NAJAVITE SE PRVO

DA BUDEMO KOD KUĆE)

+381 64 146 46 36